Francuski simbolisti
Šarl Bodler je bio prevodilac, esejista i književni kritičar. Bodler je umetnik koji je vodio „boemski” život, koji je bio zastupljen među umetnicima sredinom i krajem 19. veka. Njegovo najpoznatije (ujedno i skandalozno) delo je zbirka „Cveće zla”, koja je objavljena 1857. godine. Takođe, prevodio je i pisao o delima Edgara Alana Poa. Inspiraciju za stvaranje pronalazio je u svom životu, ali opet, njegova poezija ima univerzalno značenje.
Žan Nikola Artur Rembo je bio francuski pesnik, koji se rodio u Šarlvilu u Francuskoj. Bio je predstavnik pokreta dekadencije i imao jak uticaj na savremenu književnost, muziku i umetnost. Svoja najpoznatija dela je stvarao u kasnim tinejdžerskim godinama i zato ga je Viktor Igo opisao kao dete Šekspir. Bio je nemirnog duha, prešao preko tri kontinenta pre svoje smrti u 37. godini.
Pol Verlen francuski je modernistički pesnik te jedan od najznačajnijih francuskih simbolista. Rođen je 1844. godine u gradu Mecu. Školovao se u Parizu, a zatim zaposlio u javnoj službi. Vrlo rano Verlen je počeo da piše poeziju; najpre je pripadao parnasovcima, a zatim postao jedan od najznačajnijih simbolista francuske poezije. Prvu pesmu Verlen je objavio 1863. godine. Pripadao je skupini "utorkaša", pesnika i intelektualaca koji bi se utorkom skupljali i raspravljali o književnosti, kulturi i politici. Upravo na tim sastancima, Verlen se družio s najvećim francuskim umetnicima tog vremena.
Stefan Malarme značajan je francuski pesnik. Bio je prnasovac i jedan od začetnika simbolizma, koji je svojim pesništvom kasnije imao značajnog uticaja i na neke umetničke pravce avangarde, poput kubizma, dadaizma i slično.
Malarme je počeo da predaje engleski jezik. Iako je Malarme živeo u siromaštvu i u duši bio boem, on nije bio jedan od onih koji su svoje frustracije lečili po kafanama. Živeo je mirno, a svoje intelektualne potrebe zadovoljavao je sa svojim društvom pesnika i filozofa koji su se okupljali u salonima i raspravljali o književnosti, umetnosti i filozofiji. Grupa se nazivala "utorkaši", jer su se okupljali utorcima, a među njima bile su mnoge važne ličnosti književnosti, poput V.B. Jejtsa, Rajner Marije Rilkea, Pola Verlena i drugih.
Malarme je najviše i uticao na kompozitora Kloda Debisija, koji je po Malarmeovoj poemi "Popodne jednog labuda" komponovao jednu svoju čuvenu, istoimenu kompoziciju.